Remidijalne mere u Astrologiji

REMIDIJALNE MERE U ASTROLOGIJI

UVID u nečiji natal uvek će nam ukazati, na specifične probleme koje taj genetski horoskop sobom nosi. Dakle, nema savršenog natala, ili jednostavno rečeno nema bezgrešnog ,,ponavljača,,. Mislim čim smo ovde i rođeni smo na ovoj planeti, a ne na nekim od savršenijih svetova, jasno je da smo došli, da je duša došla po iskustvo, ispoljena energetski u telu čoveka. O tome po kakvo smo iskustvo došli, upravo će nam pokazati pozicije planeta. Ali pošto planete mogu biti bez digniteta, bez dostojanstva, npr. u izgonu, padu, zodijačkom znaku koji im uzima osnovno dostojanstvo, ako je dodatno planeta u lošem terminu ili licu-dekanatu, pa još malefik, pa još  u malfičnoj kući npr,  pa još gradi napete- teške aspekte sa drugim planetima. Pa onda na sve to trpi u datom trenutku našeg života i neki zahtevan tranzit, period, eto problema. Svi su u nekom trenutku života prolazili ili prolaze težak period, emotivne ili poslovne gubitke, smrti bližnjih, bolesti, probleme sa decom, različite vidove iskušenja.

To za sobom povlači pitanje, kako kao astrološki tumač, na konkretan način pomoći čoveku. Ne samo tumačenjem natala, pojašnjenjem situacije u kojoj se neko nalazi, shodno trenutnim predikcijama ili pojašnjenjem uzroka, koji su do toga doveli ili eventualnim sagledavanjem perioda, koji osoba tek treba da prođe. Jer suštinski ako pogledate bolje, videćete da sva iskustva neprijatna koja smo prošli, su na ovaj ili onaj način, proizvod neznanja, nespoznanja, pogrešne percepcije sebe, drugih ili života, nerazumevanja života. Prvo važno je shvatiti i to često na savetovanjima ponavljam, da mora u tumačenju; tumačenju bilo čega, u razumevanju života, da postoji određeni apsolut koji nećemo dovoditi u pitanje, nešto što nećemo relativizovati, u čega nećemo sumnjati, učenje ili verovanje, koje će davati smisao životu.

Ne bitno da li je to određeno religijsko ili kakvo drugo učenje ili koncept, ali apsolut mora da postoji. Dakle, ako ne postoji tradicija, na koju ćemo se osloniti, ne tradicija u smislu narodnog verovanja, običaja, predanja, duhovnih znanja i dostignuća samo, ne tradicija u smislu identiteta jedne kulture, već generalno onog što nam se; kako sama reč kaže, daje na čuvanje, ne bitno da li usmenim ili pisanim predanjem, kako će onda postojati pravilno kretanje ka budućnosti. Dakle, uverenje ili verovanje, koje nam se shodno životnom iskustvu pređašnjih generacija, daje na čuvanje, ako toga nema, onda život nema dobre temelje.

A temelji su znamo, vrlo važni za zdrav razum i zdrav život, bez njih gde ćemo, kud smo prispeli. Oni koji prate moj kanal ili dolaze na savetovanja, znaju da je moj temelj, ono što ne dovodim u pitanje, hinduistički koncept reinkarnacije, darme i karme. To nije u suprotnosti sa zapadnom astrološkom praksom, koja ima svoje metode, da ovaj jezik hinduizma, sagleda kroz staru helenističku Astrologiju, analiziranjem Saturna, retrogradnih planeta, pozicije ose čvorova, poslednje 12-kuće natala, prve i poslednje Mesečeve konjukcije etc. Stoga često pominjem, kako je duša kolekcionarskog raspoloženja, kolekcionarskog karaktera, kako putuje iz života u život, iz manifestacije i manifestaciju i dolazi po iskustva, te da ona ne funkcioniše po principima našeg ega, u smislu odnosa prema životu- lep, pametan, dobar, bogat, udat, oženjen, obrazovan, realizovan kao roditelj, poštovan, etc, šta je već kome sinonim za ostvarenost.

Ego za koji Jung izmedju ostalog kaže, stičemo do 30 godine, formiramo ga jer treba nam da preživimo, posle 30-god gledamo da ga se otarasimo, jer je ego dobar sluga i zao gospodar, ,,otarasimo,, u smislu da prepoznamo njegove mehanizme. On ima mehanizme, koji su potrebni samoodržanju, ali se bez samosvesti, spotičemo o nekontrolisan, nesagledan ego, koji je poput rastrčanog, razmaženog deteta, koje večito vrišti zahtevajući od nas, ovo ili ono, iznova I iznova. A dušu zanimaju iskustva, ona ne postupa, ne pristupa životu, po principima ega, a da najveći broj naših pitanja, dilema, ono zbog čega dolazimo kod astrologa, se ne tiče naše duše, nego upravo ostvarenja ego koncepta. Jer mi skoro da nikad ne govorimo iz ugla duša zastupajući nju, njene interese, nego iz ugla i interesa našeg ega. Kao da je duša negde ne znam, tamo po strani, čeka, da ona nije sastavni deo nas, da se za nju nema vremena.

Tako treba razumeti, da sem npr Đotiša i zapadna Astrologija, ima svoje remidijalne mere,  praksu koja može usmeriti i pomoći, da podržimo konkretnim vežbama oslabljene planete, poludragim kamenjem, izmenom ishrane, postom i sl. Potrebno je razumeti natal u celosti, pa i transaturnovske planete, Neptuna, Urana, Plutona, kontekst svetala, Sunca i Meseca, gde je eto Mesec čovekova duša, ali pošto je Mesec hladno svetlo, tačnije on reflektuje Sunčevu svetlost, onda će Venera opisati pobliže jeli tu dušu, koja je Mesec. Dok o duhu priča Sunce, koje opet vlada egom, ambicijama, formom, a bliže objašnjenje funkcije duha Sunca, će dati Mars- koji je akcija. Moram reći da se često služim u remidijalnim merama, đotišem- drugom astrološkom praksom, da se nekada njome pomažem, pod uslovom da ispred sebe imam osobu koja može razumeti ili prihvatiti ove principe.

Tako za loš odnos Meseca ili Marsa, možete dobiti sugestije, koje se tiču izbegavanja određenih boja u prostoru, u odevanju, garderobi, potom eventualno možete dobiti savet, koje bi biljke bile podesne za prostor u kom se nalazite, npr koji bi kamen ili poludragi kamen mogli da nosite, na kom prstu, na kojoj ruci i sl. Koju ishranu da praktikujete i kako I kad kojim danima da vršite post, molitvu, milosrdnu pomoć drugima. Ali neki konkretniji savet od toga, ne možete dobiti od zapadne astrologije, sem ako se po novim principima astrohelinga, ne posvetite energetskoj astrologiji u kombinaciji sa konkretnim vežbama ili vibratornim esencijama. Rekla bih da je to zapravo jedan, modifikovan, modernizovan način, prilagođen savremenom čoveku i užurbanom novom dobu, način preuzet opet i utemeljen na istočnjačkim religijama i znanjima.

Remidijalna mera je suštinski savet, koji treba da pomogne da se izbegne ili ublaži ispunjenje loše simbolike planetarne, koju nosimo u natalu ili živimo tokom tranzita neke planete, a koja vuče ka nepovoljnim ishodima, a ojača pozitvino svojstvo. To je balansiranje, određenih neudobnih planetarnih pozicija ili perioda, te dovođenja istih na najbolji nivo svog delovanja, svejedno kroz koji astrološki koncept. Poznavanje energetskih polja- omotača tela, čakri, vežbi najčešće jogističkih metoda, kako bi se time transformativno delovalo na uticaj planete, neutralisalo njeno negativno dejstvo i sl, je suštinski temelj ovih isceljenja, loših aspekata. Pošto u đotišu, indijskoj astrologiji, ka kojoj sve više naginjem, upravo u želji da dodjem do nekog konkretnijeg odgovora ili smisla, konkretne mere, prakse, pomoći, planete nisu kao u zapadnoj astrologiji u tom opisu, nisu čak ni u tom elementu, dobijamo kroz kombinovanje, ova dva sistema astrohelinga, astrološkog iceljenja, jednu kakofoniju i zbrku, koja u praksi ume sama sebe da demantuje. Stoga je sa remidijalnim merama, važno biti oprezan, gde u ličnoj praksi, najsvrhovitijim vidim post, molitvu, meditaciju, boravak u prirodi i fizičke, motoričke aktivnosti, shodno predispozicijama u natalu.

Postoje tačno određena mera remidijalna, koja treba da se praktikuje u tačno određenom razdoblju. Znači mere- konkretne mere, kako bi čovek na adekvatniji način, prihvatio situaciju u kojoj se nalazi, prvo razumeo je, to je osnovni preduslov, bilo kakve promene, a potom i preduzeo konkretne korake, u vidu npr. posta u tačno određeni dan, određene molitve ili mantre, poštovanja određenih božanstva ili polubožanstva, kojem treba da se obrati ovako ili onako u tačno određenom periodu, takođe određeno poludrago ili drago kamenje etc.

Dakle konkretnim podvižništvom, kojim može da se na pozitivan način, po naš duhovni život pokrene slobodna volja u pravom smeru. Jer duhovni život je centralna tema, astrološkog savetovanja, makar bi trebala da bude. Time bih rekla, da nema instant rešenja, a da je sve do lične discipline i istrajnosti.

Ovde je od pomoći veoma, tzv karmički horoskop u zapadnoj astrologiji, koji je meni lično najinteresantniji deo analize nečijeg natala, počev od posmatranja poslenjeg polja natala 12- kuće, ose čvorova- rahu i ketu, retrogradnih planeta, Saturna, prve i poslednje Mesečeve konjukcije i da ne nabrajem dalje, a za koji sam nažalost najmanje pitana na savetovanjima. Rekla bih da čak i ova karmička astrologija, ostaje nekako nedorečenom, u odnosu na hinduistički koncept, na kom se temelji đotiš, a ide jasno i dalje od toga u razumevanju, ne samo ličnog natala-genetskog horoskopa, nego samog kosmosa i razumevanja prirode života. Pošto debilitirane planete, bez dostojanstva, loši aspekti, najpre govore o iskustvima, po koje je jeli duša došla, suštinski treba prihvatiti da nema prave remidijalne mere, za određeno teško razdoblje, dok se čovek ne suoči sa tim, po čega je njegova duša zapravo došla ovde.

Jer teška iskustva koja prolazimo su prilike, znači zaista na to treba da gledamo kao na dobre prilike da se približimo smislu. Ili kako bi se u narodu reklo, da bez nevolje nema bogomolje, tako ni bez nezgodnog tranzita, planetarnog razdoblja, teških perioda, nema osvešćenja. Nema razumevanja interesa duše, koja jedina zapravo ima na umu, naš najbolji interes. Samo ona zna šta je naša najbolja politika ovde, praksa, posvećenost.     

Vesna Korać