ŠUMA I JA
Moram reći da ova tematika nikako nije slučajnom u mom životu. Odrasla sam u šumi i prva sećanja nosim upravo iz šume, a moje detinjstvo su pratila česta putovanja sa roditeljima, te i boravci u Crnoj Gori, odakle moja porodica potiče. I mada sam odrastala u Vojvodini, planinski prizori su moj rani život i odrastanje, reke, jezera, mora, skijališta, šume, priroda uopšte uzev. Takođe sport, bio je sastavni deo života moje generacije, nekako podrazumevanim. Aktivno sam trenirala gimnastiku do svoje 15 godine, veslala kajak istovremeno, u gradu gde je ovaj sport veoma razvijen, a uz to sam odlazila i na takmičenja u karateu. Svakodnveni odlasci na treninge, pripreme, takmičenja, bili su sastavni deo mog života, do odlaska na studije. Bavljenje sportom, naučilo me je istrajnosti, omogučilo mi da proputujem sve republike nekadašnje Jugoslavije, od Srebrnog jezera, preko Ohrida, Jajca do Kopra, niz drugih većih i manjih mesta i gradova, gde god su postojale plovne vode i sportske hale, te upoznam različite ljude, mentalitete i kulturološke razlike.
Meni je sem odmora od svakodnevnih aktivnosti, koje se odvijaju sedalački, mahom za radnim stolom, odlazak u šumu ili na planinu, ne samo odmor, nego moram priznati i izazov, gde svom vatrenom i sportskom karakteru, dajem oduška, više okrenuta visokogorskim akcijama. Član sam PD ,,Naftaš,, jednog od najstarijih novosadskih planinarskih društava, ali zapravo to nije toliko važno, možete biti član bilo kog planinarskog društva, ili ako želite da samo šetate Fruškom gorom, ne morate uopšte biti članom planinarskih udruženja, nego se pridružiti organizovanim planinarskim turama. Kako god, uvek bih preporučila, pre boravak u prirodi, dalje od grada, u društvu ljudi koji prirodu vole, nego zatvaranje i okretanje aktivnostima, koje nas vezuju za telefon ili računar. Dakle, ,,šumsko kupanje“.
Ovde vam ostavljam i linkove videa, koji govore o tek nekoliko planinarskih akcija, od niza onih na kojima sam bila, kako bi stekli određeni uvid o tome, šta iskustvo planinarenja donosi čoveku. Reći ću još samo, da je svaki odlazak na put, putovanje uopšte uzev, najlepši deo mog života, onaj deo kojem se u sećanjima najradije vraćam. I mada sam imala sreću, da posetim mnoge zemlje i gradove, najsnažniji utisak na mene su shodno umetničkoj, istorijskoj i kulturnoj baštini, ostavili Rim i Istanbul, tj Carigrad. Nažalost u periodu, nekih veoma interesantnih mojih putovanja, nisu postojali mobilni telefoni ni pametni telefoni, čime je ostala skromna zabeleška ili je posve izostala, ali je u mom sećanju, izvesno veoma živa.